Nekad vas pogrešni putevi odvedu na prava mjesta

Budi vesela, budi nasmijana, budi ono što jesi. Maštaj, želi, ostvari svoje snove, ne dozvoli nikome da te spriječi u tome. Vjeruj, razočaraj se, ali nikada nemoj odustati jer tamo negdje postoji neko ko čeka samo tebe.

To što više nismo bliski kao nekad, ne znači da mi nije stalo.

Ti i ja ćemo uvijek imati nedovršenog posla. I nakon posljednjeg zagrljaja i poljupca, i nakon što kažemo: "Ovaj put je stvarno kraj..." I kad se vratiš njoj, a ja odem njemu, samo je pitanje vremena kad ćemo se opet sresti i sve će početi ponovo. Uvijek ćeš imati ludu želju da sjedneš u auto i dođeš po mene, da me vodiš daleko od svih. Uvijek ću imati ludu potrebu da te zovem u gluho doba noći jer želim da te vidim. Uvijek ćemo biti samo prijatelji pred svima, a puno više od toga kad niko ne gleda. Jer to smo mi, puno više od prijateljstva, puno manje od ljubavi..

Ma, pobjegla bih ja od svega, al' kako kad je sve u meni?

Kada ti cijeli svijet govori:'' NE MOŽEŠ!'' , sam sebi reci glasnije: '' NARAVNO DA MOGU!''

Nemoj se prestati zabavljati kad ostariš, jer ćeš ostariti ako se prestaneš zabavljati! 

Sve je ostalo na cutanju, koje nista ne resava..

Ljudi cuvaju uspomene tako dugo, jer su one jedina stvar koja se ne menja, cak ni onda kada se ljudi promene..

Samo zato sto se neko stalno smeje, ne znaci da mu je zivot savrsen..

Na kraju dana, secanja su jedina koja vrede. Jer, stvari prodju, ljudi se promene, ali su uspomene te koje traju vecno. 

Znas, njen osmeh je uvek bio tu, a opet, ne secam se da sam je cesto vidjao sretnu. Bila je tako jednostavna, a opet je sve komplikovala. I sve sam ja to znao. I sada znam sve, bas sve o njoj. A opet - ne znam nista.

Svako srce ima neke bolove, samo nacin izrazavanja je drugaciji. Neki ce to sakriti u svojim ocima, a neki ce ga sakriti u osmehu..

Tesko je kada te ignorise osoba cija paznja ti znaci sve..

Ljudi misle, da kada si sam, to te cini usamljenim. Ali ustvari, biti okruzen pogresnim ljudima je najgori osecaj samoce.

Nekim ljudima nikad neces biti dovoljno dobar, ma koliko se trudio. Trpis razne gluposti ali neke osobe to ne cene i onda krecu suze. Ne boli to razocarenje vec samo to sto znas da ce se te osobe jednom pokajati i da ce te zeleti nazad, a ti ne znas hoces li imati dovoljno snage da im kazes ne.

Imao sam jednu plavusu, koju sam uvek zvao mojom, iako to nikada nije bila. Bila je tudja, dovraga, a uvek je bila vise moja nego njegova. Luda plavokosa, tamnozelenih ociju, jedina zena koja me naterala da patim. Nikada joj nisam rekao da je volim, ne zato sto je nisam volio, nego zato sto sam znao da ce te dve reci pokvariti sve. Bezobrazna, uvek se durila, glumila da je ravnodusna, nepopravljiva, sposobna da voli i mrzi u isto vreme. Naucila me da nije sve u zivotu biti kreten i zenskaros, da srce mozes dati samo jednoj zeni i nikada biti nezadovoljan zbog toga. Znala me zavesti, ona sama, kao deset drugih. Znala me izludeti, naljutiti, kao niko nikada. Osposobila me da zavolim, bas nju. Ali zauvek onesposobila da volim ijednu drugu onako jako, onako ludo, nezrelo, bahato, ali svejedno verno... Zauvek.

Sve izgleda nemoguce, dok to ne uradis.

Ljudi se menjaju, odlaze. Neko najblizi, u jednom trenutku, postane najdalji.

Da,ja volim da citam. Volim taj osecaj blizak snu. Volim uzbudjenje u meni, koje tinja prelistavanjem svake stranice.A najvise zbog toga,sto proputujem sveta i prozivim hiljadu zivota ne pomerivsi se iz svoje udobne fotelje.

Ne postoji gori osecaj od usamljenosti. Kad su ti zidovi jedina ljubav, i kada nikome ne pripadas. Ko je samocu iskusio, zna o cemu govorim. Oni koji nisu, samo nam se krisom sa strane smeju, i nazivaju nas cudacima.

I da, uspela sam! Uspela sam preci tu najvecu prepreku koja mi je uporno stajala pred nosom ne dajuci mi da disem s mirom. Prebolila sam te, sreco! Uspela sam ustati iz kreveta bez tvoga imena u mojoj glavi, bez naseg poljupca na umu, bez tvog osmeha u ocima.. Prestale su me peckati bolne reci tvoje i tvoj pogled koji me je rusio u sekundi. Uspela sam! Uspela sam se zaljubiti i dopustiti da u moje srce udju i necije druge oci ni nalik na tvoje. Isterala sam svu patnju i suze i uvela radost unutra. Konacno, disem bez tvog mirisa urezanog u moje pamcenje. Vise ti i ne zelim zlo i ne planiram nikakvu osvetu jer ti ne vredi ni toliko paznje posvetiti. A kad pomislis da je moglo biti bolje, drugi ce sa mnom deliti sresu na cijem si mestu, nekad, mogao biti ti.

Tesko mi je! Tesko vece, tesko vreme, tesko okruzenje, teski ljudi, sve tesko… pretesko!

Nemam vise snage. Potrosila sam je na ko zna sta. Mala sitnica i shvatas koliko si sam. Sam u moru ljudi. Lome me, lome i pucam! Jedna mala, prozirna kapljica koja preli casu. Jedino sto mi veceras treba, ocajnicki treba, je topli zagrljaj, iskren osmeh i stisak ruke, da mi ulije malo snage, da me ugreje u ovoj hladnoj zimskoj noci. Bilo ciji, samo da je iskren. Onako, bas iskren..