Imao sam jednu plavusu, koju sam uvek zvao mojom, iako to nikada nije bila. Bila je tudja, dovraga, a uvek je bila vise moja nego njegova. Luda plavokosa, tamnozelenih ociju, jedina zena koja me naterala da patim. Nikada joj nisam rekao da je volim, ne zato sto je nisam volio, nego zato sto sam znao da ce te dve reci pokvariti sve. Bezobrazna, uvek se durila, glumila da je ravnodusna, nepopravljiva, sposobna da voli i mrzi u isto vreme. Naucila me da nije sve u zivotu biti kreten i zenskaros, da srce mozes dati samo jednoj zeni i nikada biti nezadovoljan zbog toga. Znala me zavesti, ona sama, kao deset drugih. Znala me izludeti, naljutiti, kao niko nikada. Osposobila me da zavolim, bas nju. Ali zauvek onesposobila da volim ijednu drugu onako jako, onako ludo, nezrelo, bahato, ali svejedno verno... Zauvek.