Uvek dodje taj trenutak,kad na kraju dana svatis da je sve gotovo.Da je dan koji si toliko cekao,o kome si toliko mastao..zavrsen.Onda te obuzme onaj poznat osecaj krivice,osecas se krivim sto se sve tako brzo dogodilo,sto si mogao mozda drugacije da uradis ili ne? Strah da se nikad nece ponoviti to,da je ovo najbolje od najboljeg,da ce svi nestati...al opet ne treba sebe kriviti,ipak je to do vremena,da do tog vremena...nisi ti kriv sto sve sto je lepo kratko traje.Ipak se treba zapitati,dal je moglo bolje?I biti sretan sto se uopste desiloo...a sad takodje uveriti sebe da ce biti jos takvih dozivljaja,mozda i boljih,a mozda i ne..Ali to je zivot,uvek si na riziku.