-Kako je tvoja drugarica?
Ne znam,nemam drugaricu.
-Kako nemaš?
Pa ne znam,tako je.
-Ne pričate više? 
Mislim da ne,kažem ti,ne znam.
-Pa kako ne znaš?Šta se dogodilo?Posvađale ste se?
Ne,nismo u svađi,nisam ja ljuta,a ni ona.Nisam je povredila,ni ona mene,nešto grubo,mada donekle jesam povređena.
-Pa kako si povređena kada ništa nije uradila?
Jednostavno,otišla je.Udaljile smo se,ne čujemo se vise. Znaš,nekada je znala,da me zagrli onako najjače kad me vidi,bez ikakvog razloga.Znaš,brisale smo suze jedna drugoj,i manje više se tešile,uglavnom smo više pokušavale da oraspoložimo jedna drugu kada je bilo teško.Znaš,umela je da me zaluđuje po ceo dan,umela je da me nasmeje onda kada to nikome nije uspevao.Bile smo uvek tu jedna za drugu,i u dobru i u zlu.Ona.Ona nije samo moja najbolja drugarica,već je smatram i sestrom.Ali,eto.Udaljile smo se,ne znam kako.Otišla je,pronašla je novo društvo.Zaboravlja me.Eto,to me je povredilo,što je sve te dane bacila u vodu i otišla sa drugima.