Nikada je nisam tražio, a desila se. Nikada mi nije bila potrebna, a sada ne mogu bez nje.

Uvijek sam važila za ravnodušnu djevojku koja u svakom trenutku drži sve konce u svojim rukama. Žena koja nema prošlosti, kojoj uspomene ne mogu ništa, žena kojoj je prekidač za emocije oduvijek bio na OFF. Ali ne znaju oni šta se dešava kad se ta ista žena nađe oči u oči sa odrazom u ogledalu, ne znaju koliko je čaša pokušalo isprati sjećanja, koliko je dimova cigareta pokušalo zamagliti sjećanja, koliko šminke je pokušalo sakriti neprospavane noći...
Čestitam, ženo bez prošlosti, još jedan oskar za glumu ide baš tebi! 

Nije prošlo. Samo je postalo drugačije. Bolno drugačije.

I priznao sam tad sebi, gledajući je kako se bori sa gomilom budala, kako hrabro ide kroz život ne okrećući se, kako pada, ali opet ustaje… Priznao sam sebi, nije bila samo dobra, bila je ipak najbolja.

On je tvoj prijatelj, tvoj partner, tvoj branitelj, tvoj pas.
Ti si njegov život, njegova ljubav, njegov vođa.
On će biti tvoj, vjeran i iskren, do posljednjeg daha.
Budi dostojan njegove odanosti...

Zalediš srce, zalediš emocije. Gotovo! Niko ti ne može ništa, možeš se ti igrati sa drugima… Umjesto igračke, postaješ igrač.

Bijesna, obrisala je dlanom suzu. Prokletstvo, ona mrzi kad plače. Što je još gore, mrzi kad plače zbog muškarca.

Ne želim da su neke noći trajale duže, ja želim da se nikad nisu završile.

Zagrli me i ne daj nikom blizu...

- Vrijedila si. Jedina.
- Ja sam jedina vrijedila, ali ti jedini to nisi vidio. A sad je kasno, dragi. Jer ja kad jednom odem više se nikad ne okrenem za sobom. Pogotovo kad zalupim vratima. Onda stvarno nema povratka. I ti to jako dobro znaš. 

Onda kad osjetim da više ne mogu, da je potrošen svaki atom moje snage da popravim nešto što se neda, pustim da sve ide onako kako mora ići, i bude kako mora biti... i shvatim da je to najbolje. Jer ne možeš se boriti sa vjetrom i mjenjati njegov smjer. Tako je i sa sudbinom. Zapisana je. Svakome od nas. I nitko ju ne može promijeniti. Pa tako ni ja.

Ne znam s kim se vi družite, ali ja već više mjeseci, kako sjednem za neki stol, čujem kukanje. Žale se ljudi na novac, na cijene, na penzije, na situaciju ovdje ili tamo, na mlade, na stare... I kukaju...Sve mi je dosadnije, zato, da se viđam i da se srećem. Pa mi je ljepše da se zatvorim u svoju sobu...da prelistam neku poštenu knjigu i da još malo vjerujem, đavo ga odnio, da na svijetu ima i lijepih stvari... A ima ih. Vjerujte.

Za nju su imali običaj reći da je hladna, odbojna, drska. Ali nije bila ni blizu tome. Zapravo, ispod te maske hladne, odbojne i drske djevojke krilo se jedno nježno, dobro biće, sa samo jednom željom, onom koju niko nije uspio saznati, a eto najviše od svega željela je biti voljena.

I te noći kiša je prala prozore. Sprala je sva imena u mojoj glavi, samo tvoje ime je ostalo. A znam, na drugoj strani svijeta kiša je prala i tvoj prozor, sprala je moje ime u tvojoj glavi, a sva druga imena su ostala.

-Kako je tvoja drugarica?
Ne znam,nemam drugaricu.
-Kako nemaš?
Pa ne znam,tako je.
-Ne pričate više? 
Mislim da ne,kažem ti,ne znam.
-Pa kako ne znaš?Šta se dogodilo?Posvađale ste se?
Ne,nismo u svađi,nisam ja ljuta,a ni ona.Nisam je povredila,ni ona mene,nešto grubo,mada donekle jesam povređena.
-Pa kako si povređena kada ništa nije uradila?
Jednostavno,otišla je.Udaljile smo se,ne čujemo se vise. Znaš,nekada je znala,da me zagrli onako najjače kad me vidi,bez ikakvog razloga.Znaš,brisale smo suze jedna drugoj,i manje više se tešile,uglavnom smo više pokušavale da oraspoložimo jedna drugu kada je bilo teško.Znaš,umela je da me zaluđuje po ceo dan,umela je da me nasmeje onda kada to nikome nije uspevao.Bile smo uvek tu jedna za drugu,i u dobru i u zlu.Ona.Ona nije samo moja najbolja drugarica,već je smatram i sestrom.Ali,eto.Udaljile smo se,ne znam kako.Otišla je,pronašla je novo društvo.Zaboravlja me.Eto,to me je povredilo,što je sve te dane bacila u vodu i otišla sa drugima.

Ne volim septembar, hladne noći, ni početke jeseni… Uvek vrate stare uspomene, sećanje na rastanke, na ono što je moglo biti, a nije bilo. Bezbroj pitanja, razloga, starih ljubavi i prijatelja koji su postali stranci. I opet lutaš ulicama davne prošlosti, tražeći odgovore. I po navici, uvek ostaneš bez njih. Ne, ne volim septembar.

Bože meni tako malo treba ispod ovog svetog neba.

"Od početka sam znala tko si ti i što me čeka s tobom, znala sam sve, ali opet sam svjesno ušla u to. Znala sam da si đubre, ali da si ovoliko, e to nisam. Probala sam, pogazio si sva svoja obećanja, opet. Zato te ja napuštam, opet, ali i zauvijek.

Vidio sam je danas u zagrljaju nekog nepoznatog muškarca, smijala se, bila je sretna. Zaboravila me, a ja sam se nekako nadao, da će me ta mala zauvijek čekati. Čekati me dok ja 
proživim život, dok poljubim sve cure u gradu, pozatvaram sve kafane, dočekam jutra sa društvom. Mislio sam da sam mlad da se vežem za nekoga i da ću imati dovoljno vremena i za nju, nekada, kasnije. A eto ona me čekala i nadala se i u suzama utapala svoju bol, dok jednoga dana nije prestala i zauvijek otišla. Sada je ima on, ima njezino srce, ima sve ono što je ona nudila meni, a ja nisam htio uzeti. Upitala me kako sam. Rekao sam joj da sam dobro, da sam sretan. O, koliko je samo snage trebalo da izreknem tu laž. Povjerovala je, a kad bi samo mogla naslutiti koliko skupo plaćam svoju grešku, kako me samo vino može uspavati, kako se budim svako jutro sa nemirom, kako je sanjam i kako je trebam. Bila je jedina koja me iskreno voljela i jedina je koju sam ja iskreno volio i volim, samo vrijeme mi ne ide baš na ruku, kasno sam to shvatio, prekasno. Zavidim njezinom muškarcu, al’ nek’ mi je sretna, zaslužuje to, preživjet ću ja nekako, gledajući je krišom, valjda.

Prava prijateljstva se ne prekidaju ni zbog čega. Ova ostala su nebitna.

Počni se ponašati onako kako se osjećaš. Inače ćeš se osjećati onako kako se ponašaš.

Danas želim da volim! Želim opraštati sebi i opraštati drugima. Danas želim da živim. Bez nametanja briga, strahova ili tuge. Jer, ovaj dan je samo danas! A sutra ko dočeka...

Ne bojim se života ni ljudi, bojim se samo da me se tvoje srce ne zasiti.

Ponekad poželim da mogu čitati tvoje misli, ali, onda se zabrinem, jer nisam sigurna da bih mogla podnijeti istinu.

Kad osjetim tvoj dah na vratu, tad zamrzne se vrijeme.

Samo smo jednom mladi, ali cijeli život sjećamo se mladosti.

Znaš li da cijeli svijet je naš? Samo raširi ruke svoje.
Ne boj se, ništa preveliko nije, sve možeš imati širinom duše svoje…

Smij se. Sreća na svakome lijepo izgleda. 

Savršena djevojka je ona koju svi žele, a ne ona koju svi imaju..

Daj svakom danu šansu da bude najljepši u tvom životu.

To što se vidi, ne znači ništa. To je samo maska. To imamo svi. 

Nekad vas pogrešni putevi odvedu na prava mjesta

Budi vesela, budi nasmijana, budi ono što jesi. Maštaj, želi, ostvari svoje snove, ne dozvoli nikome da te spriječi u tome. Vjeruj, razočaraj se, ali nikada nemoj odustati jer tamo negdje postoji neko ko čeka samo tebe.

To što više nismo bliski kao nekad, ne znači da mi nije stalo.

Ti i ja ćemo uvijek imati nedovršenog posla. I nakon posljednjeg zagrljaja i poljupca, i nakon što kažemo: "Ovaj put je stvarno kraj..." I kad se vratiš njoj, a ja odem njemu, samo je pitanje vremena kad ćemo se opet sresti i sve će početi ponovo. Uvijek ćeš imati ludu želju da sjedneš u auto i dođeš po mene, da me vodiš daleko od svih. Uvijek ću imati ludu potrebu da te zovem u gluho doba noći jer želim da te vidim. Uvijek ćemo biti samo prijatelji pred svima, a puno više od toga kad niko ne gleda. Jer to smo mi, puno više od prijateljstva, puno manje od ljubavi..

Ma, pobjegla bih ja od svega, al' kako kad je sve u meni?

Kada ti cijeli svijet govori:'' NE MOŽEŠ!'' , sam sebi reci glasnije: '' NARAVNO DA MOGU!''

Nemoj se prestati zabavljati kad ostariš, jer ćeš ostariti ako se prestaneš zabavljati! 

Sve je ostalo na cutanju, koje nista ne resava..

Ljudi cuvaju uspomene tako dugo, jer su one jedina stvar koja se ne menja, cak ni onda kada se ljudi promene..

Samo zato sto se neko stalno smeje, ne znaci da mu je zivot savrsen..

Na kraju dana, secanja su jedina koja vrede. Jer, stvari prodju, ljudi se promene, ali su uspomene te koje traju vecno. 

Znas, njen osmeh je uvek bio tu, a opet, ne secam se da sam je cesto vidjao sretnu. Bila je tako jednostavna, a opet je sve komplikovala. I sve sam ja to znao. I sada znam sve, bas sve o njoj. A opet - ne znam nista.

Svako srce ima neke bolove, samo nacin izrazavanja je drugaciji. Neki ce to sakriti u svojim ocima, a neki ce ga sakriti u osmehu..

Tesko je kada te ignorise osoba cija paznja ti znaci sve..

Ljudi misle, da kada si sam, to te cini usamljenim. Ali ustvari, biti okruzen pogresnim ljudima je najgori osecaj samoce.

Nekim ljudima nikad neces biti dovoljno dobar, ma koliko se trudio. Trpis razne gluposti ali neke osobe to ne cene i onda krecu suze. Ne boli to razocarenje vec samo to sto znas da ce se te osobe jednom pokajati i da ce te zeleti nazad, a ti ne znas hoces li imati dovoljno snage da im kazes ne.

Imao sam jednu plavusu, koju sam uvek zvao mojom, iako to nikada nije bila. Bila je tudja, dovraga, a uvek je bila vise moja nego njegova. Luda plavokosa, tamnozelenih ociju, jedina zena koja me naterala da patim. Nikada joj nisam rekao da je volim, ne zato sto je nisam volio, nego zato sto sam znao da ce te dve reci pokvariti sve. Bezobrazna, uvek se durila, glumila da je ravnodusna, nepopravljiva, sposobna da voli i mrzi u isto vreme. Naucila me da nije sve u zivotu biti kreten i zenskaros, da srce mozes dati samo jednoj zeni i nikada biti nezadovoljan zbog toga. Znala me zavesti, ona sama, kao deset drugih. Znala me izludeti, naljutiti, kao niko nikada. Osposobila me da zavolim, bas nju. Ali zauvek onesposobila da volim ijednu drugu onako jako, onako ludo, nezrelo, bahato, ali svejedno verno... Zauvek.

Sve izgleda nemoguce, dok to ne uradis.

Ljudi se menjaju, odlaze. Neko najblizi, u jednom trenutku, postane najdalji.

Da,ja volim da citam. Volim taj osecaj blizak snu. Volim uzbudjenje u meni, koje tinja prelistavanjem svake stranice.A najvise zbog toga,sto proputujem sveta i prozivim hiljadu zivota ne pomerivsi se iz svoje udobne fotelje.

Ne postoji gori osecaj od usamljenosti. Kad su ti zidovi jedina ljubav, i kada nikome ne pripadas. Ko je samocu iskusio, zna o cemu govorim. Oni koji nisu, samo nam se krisom sa strane smeju, i nazivaju nas cudacima.

I da, uspela sam! Uspela sam preci tu najvecu prepreku koja mi je uporno stajala pred nosom ne dajuci mi da disem s mirom. Prebolila sam te, sreco! Uspela sam ustati iz kreveta bez tvoga imena u mojoj glavi, bez naseg poljupca na umu, bez tvog osmeha u ocima.. Prestale su me peckati bolne reci tvoje i tvoj pogled koji me je rusio u sekundi. Uspela sam! Uspela sam se zaljubiti i dopustiti da u moje srce udju i necije druge oci ni nalik na tvoje. Isterala sam svu patnju i suze i uvela radost unutra. Konacno, disem bez tvog mirisa urezanog u moje pamcenje. Vise ti i ne zelim zlo i ne planiram nikakvu osvetu jer ti ne vredi ni toliko paznje posvetiti. A kad pomislis da je moglo biti bolje, drugi ce sa mnom deliti sresu na cijem si mestu, nekad, mogao biti ti.

Tesko mi je! Tesko vece, tesko vreme, tesko okruzenje, teski ljudi, sve tesko… pretesko!

Nemam vise snage. Potrosila sam je na ko zna sta. Mala sitnica i shvatas koliko si sam. Sam u moru ljudi. Lome me, lome i pucam! Jedna mala, prozirna kapljica koja preli casu. Jedino sto mi veceras treba, ocajnicki treba, je topli zagrljaj, iskren osmeh i stisak ruke, da mi ulije malo snage, da me ugreje u ovoj hladnoj zimskoj noci. Bilo ciji, samo da je iskren. Onako, bas iskren..

I ako me ikada budu pitali sta je najvrednije sto sam imala u zivotu, znam sta cu da im odgovorim. To nisu parfemi, nisu dijamanti, ni zlato. Najvrednije sto sam imala su bile jedne zelene oc, jedne tople ruke i jedan zagrljaj u koji sam se savrseno uklapala. Prvu i najvecu ljubav, jednu zelju i jedno obecanje 'zauvek zajedno' .

Kao ubod ledenog noza na vrelom telu… Zaboli ta misao da je moglo drugacije.

Kako taj osecaj nestane? Kada se tako zaljubite, kada zelite provesti svaki trenutak sa nekom osobom i smatrate da je sve sto ona cini prekrasno i zadivljujuce, kako to, k vragu, samo jednoga dana prodje?

Kad osetis bes, pomisli i na posledice.

Je l' postoji vakcina protiv nedostajanja? Izmislite je, molim vas!

Sve sto se dogodi jedanput mozda se nikad vise ponoviti. No sve sto se dogodi dvaput, sigurno ce se dogoditi i treci put.

Malo tebe je bolje nego mnogo svih ostalih.

Privilegija zivota ja da budes svoj.

Ako odustanete od pobede, a da nikada ranije niste pobedjivali, ostacete ono sto ste i ranije bili - gubitnik.

Plasim se jakih reci i slabih osecanja.

Mnogo je bolje biti sam, nego sa budalama.

Da. Promenila sam se..To bol ucini ljudima.

Veoma mnogo vremena je proslo otkako je ona pozelela drustvo. Da sa nekim podeli svoj dan, da sa nekim poprica o nebitnim stvarima, da otkrije one sitnice koje su je zasmejavale, oko kojih bi kukali.

Da ima nekoga blizu kada se noc ucini prepunom zvukova i pokreta i secanja..

Da mi je da izbrisem sve sto je bilo..

Da mi je, al' ne mogu, srcu je milo..

Nada je jedina stvar koja je jaca od straha. 

Volim one jednostavne trenutke. One najprostije gde samo sedis na prozoru, slusas muziku, pijes kafu, a nisi ni srecan ni tuzan, samo posmatras. Nebo, zvezde, zgrade, ljude.

Bila je tako nepredvidiva. Nikad nisam mogao pretpostaviti sto ce u sledecem trenutku uciniti, a obicno bi ucinila ono sto sam tad najmanje ocekivao. Kad sam bio siguran da je nikad necu uspeti osvojiti, jednostavno mi je prisla i poljubila me. Kad sam pomislio da je moja i da ce zauvek to i ostati, isto je tako nenadano dosla do mene i rekla da je kraj. A ja? Tipicno musko. Tek sam tad shvatio da svaka zena treba paznju. Pa i ona naizgled cvrsta, neslomljiva - poput nje.

I nije stvar ponosa. Ne, davno sam prestala biti dete. Stvar je umora.

“Sta sam zelela? Cigaretu. Viski. Sunce da mi sija. Da spavam, da zaboravim. Da izmenim proslost. Ali u tom trenutku, vise od bilo cega na svetu, zelela sam njega…”

Nedjelja prodje. Mesec prodje. Godina prodje. Ali dan koji pamtis, nikad.

Nista ne raduje kao radost koju si dao drugome.

Spisak mojih snova je dugacak. Al’ na prvom mestu sad si ti.

Ponekad onaj koga zelis nije onaj koga trebas.

Volim one slucajne uspomene, koje me uvek nasmeju, bez obzira kroz sta sada prolazim..

Nije sve sudjeno, ali vredi pokusati.

Smejte se. Zivot je prelep i mnogo je razloga za osmeh.

Nemam plan, jer kako bude bice.

Biti slobodan, ne znaci da ne znas nista o ljubavi. Ponekad je to mudrije, nego biti u pogresnoj vezi.

On je samo muskarac koji ne shvata sta moze da ima, a ona devojka koja ne zna kako da ga pusti, i da krene dalje..

Volim kada se ljudi sete sitnica, za koje sam ja bila ubedjena da su ih zaboravili..

Sve dodje u pravo vreme onome ko zna da ceka.

Bila sam dobra. Zajebi dobra, bila sam najbolja.

Ljudi se kvare, valjda si to naucila

ni on nije kakav ti se cini... 

Nisam ljubomorna, jednostavno bih razbila glavu svakoj koja te pogleda. 

Nikada nemoj imati prevelika ocekivanja, razocarat ces se.

O, daj okreni 

taj ringišpil u mojoj glavi 

to ne zna niko, samo ti...

Greske su dokaz da pokusavas.

I cim prihvatim to da si otisao, ti se vratis.

Posle svih zvezda padalica koje se nisu ispunile,jos uvek verujem u nas. Verujem da cemo kad tad da budemo zajedno,da cemo biti jedan od onih srecnih parova.Znas onih,sa slika. Sa savrsenim osmehom i zaljubljenim ocima. Da cu pricati o nasoj ljubavi kad me sustignu stari dani.Ne znam sta je potrebno da uradim da bi se to sve ostvarilo. Znam da nije zvezda padalica,ali opet molim da mi se javis.Sad. Ovog trenutka. Ali izgleda da opet sledi razocarenje...

Ne isprobavaj strpljenje dobrih ljudi. Tesko se naljute, ali se zato vise nikad ne predomisle!

Na nasu pricu nikada nisam znala da stavim tacku. Nisi ni ti. Svaki zarez samo bi agoniju produzavao… Kad javis se, kad javim se. Mi samo tako umemo, sa zarezima. I nikako da zavrsimo sto smo zapoceli. Uvek na nekoj sredini, ni da se oprostimo, ni da se pomirimo.”

Mladost. To je kada su zelje vece od mogucnosti, kada je snova vise od uspomena, pitanja vise od odgovora, a buducnost vaznija od proslosti.

Meni se ne javljas, a cujem da se cudis sto se ni ja ne javim tebi. Znas, umorila sam se od trcanja za ljudima. Sad idem samo onima koji mi dolaze u susret !

Prosle godine u ovo vreme, sve je bilo drugacije..

Ljude uvek zanima ono o cemu odbijam govoriti. Tako je to, vole dirati ono u sto ne bi smeli.

Lose sam u zadnje vreme, ni sama ne znam pravi razlog. Umorna sam od silnih lazi koje slusam svaki dan ,iako znam istinu. Da li je ovo vreme kada me bez srama gledas u oci, i lazes me kao da sam mala devojcica, koja jos misli da su ljudi dobri?! Budalice moja, svaki put se nasmejem, naucila sam kakvi su ljudi, prestani da me uveravas da me volis, ne trebam ja sazaljenje, niti ljubav, davno sam prestala da verujem, da me neko moze voleti.♥

Najgore je ono kad vise nemas snage,nemas snage ni zasta.Pa cak ni da dises. Zeleo bi samo da se sklupcas u neko cose i gledas u jednobojni zid. Bez suza,bez krika,bez ikakvog znaka da jos dises,da si jos ziv. Samo ta prokleta tisina. Tako hladna,jeziva,iritirajuca. Nije ti vise ni stalo. Svaka rec je kao na nekom izumrlom jeziku,samo cujes nesto,neki zvuk. Kao da je neko iskljucio zvuk. Muka ti je od svega,od ovih ljudi,ove sobe,ovog kraja. Pobegao bi daleko,daleko,daleko...Gde te niko ne zna,gde te niko nece uporedjivati,niko te nece kriviti. Gde ce te neko voleti onako istinski,gde ce ti se sreca osmehnuti i bar jednom u zivotu bio srecan,al onako stvarno. Ali jebiga to je nemoguce,jebena realnost. I sta onda ostaje? Samo proklet bol. Bol koji te razara,kida svaki deo tebe na komadice.Onako nevidljivo,necujno,ali previse bolno.Ali samo za tebe. Razara dusu,razara vec napuklo srce.Gubi se snaga,polako sklapas oci. Boreci se da ne zaplaces i u tom,tom tako mirnom monotonom trenutku potekne jedna suza. Polako klizeci ti niz obraz. Pogledas u plafon,pokusavajuci da se suzdrzis. Ali ne uspevas,nisi toliko jak. Pocinjes da jecas i tad svatis. Svatis da si uvek bio i bices dovoljan sam sebi. Da niko te nece voleti takvog kakav jesi,jer ipak posle nekog vremena ce te kritikovati. I nisam se promenila samo sam prestala da budem ono sto ste vi svi hteli. Niko nije savsren,pa cak ni ja.

Dan proveden sa prijateljima, je najbolje proveden dan.

 Dajte mi malo tih vasih problema, izgubljene il’ promasene ljubavi… mozda ih lakse podnesem nego ovu moju ‘ljubav’. Bar znate za cim zalite! Tesko je kad vidis da nemas za cim ni posteno da zaplaces… 

E, ovako ja zamisljam vezu: 

- Zezanje! 

- Golicanje! 

- Da se može pricati o ozbiljnim stvarima! 

- Kad setate ulicom, gurate jedno drugo! 

- Kad te bez ikakvog razloga zagrli i poljubi! 

- Kad pred drugovima njegovim kaze ona je ta! 

- Kad ukrade cvet za tebe! 

- Kad si tuzna, a on lupa gluposti samo da te nasmeje! 

- Kad se rvate i on te pusti da pobedis, iako zna da si slabija! 

- Kad te pozove samo da ti cuje glas! 

- Kad ga izvredjas, a on ti kaze volim te.

Ljubi mi se. Sad. Mnogo i brzo.

Protiv svega je mogla, al' protiv zelje za njim... tu je bila bespomocna.

Ne igraj se sa onima koji imaju strpljenja. Jer kad se ti umoris - onda oni pocinju da se igraju.

Uvredi me, al' toliko, da postanes meni niko..

"I znaj... Sinoc si bio moja zelja, ona koju nisam rekla glasno, ona na koju sam pomislila brzo, toliko brzo da niko ne uhvati taj osmeh kad sam pomislila na tebe."

"Nekada bih plakala, mislila da je kraj sveta kada me razocaraju... Sada samo odmahnem rukom i krenem dalje. Nemam vise vremena za gubljenje."

Denmark!♥

Ja sam od onih sto najvise cute kad najvise pricaju. Od onih koje nikad neces razumeti, misleci da razumes. Poznajes me tacno toliko koliko sam ti dozvolila. Ni manje ni vise.

Boze, ja nemam snage za nove poraze, besane noci, suzne oci i za jos jednu bol.Hladnu, ostru, tihu bol - koja me u kasnim nocnim satima cepa na hiljadu komadica. Nemam snage!

Njena mana je sto lako oprosti ljudima, zato je iznova i iznova povredjuju.

Zanima me, u koju kategoriju devojaka stavljas mene? Ipak ti ja nisam bilo tko. Ja sam najduze cekala i verovala tebi i onda kada si se sam izdavao.

Nista nije gotovo. Tek sad' pocinje. :)

♥

Nek padaju kise da ne vide suze moje...

Da li si sretan? Ili kao i ja samo brojis dane, pustas vreme da tece i cekas nekoga, nesto?

I legnem navecer.Sklopim oci.Sanjam sve sto se nikada nece dogoditi.Ja u tvom narucju,ti mi govoris koliko me volis.Poljubis me,onako najlepse kako samo ti znas.I onda se smejemo,sretni,zagrljeni,zajedno.I onda...Onda suza krene. Jer ti mene ne volis ni kao prijateljicu, a kamoli kao devojku.I tako sa tim snovima i suzama u ocima utonem u san.Jutro...A ujutro se probudim i kao da sa se nista nije dogodilo.I tako svaku noc...

Noc. Legnes u krevet, pokusas da zaspis, ali ne mozes. U glavi samo jedna pesma, jedna osoba, jedna stvar, jedna ljubav.

Been working so hard 

I'm punching my card 

Eight hours, for what 

Oh, tell me what I got 

I've done this feeling 

That time's just holdihg me down 

I'll hit the ceiling 

Or else I'll tear up this town 

Now I gotta cut 

Loose, footloose 

Kick off your Sunday shoes 

Please, Louise 

Pull me offa my knees 

Jack, get back 

C'mon before we crack 

Lose your blues 

Everybody cut footloose 

You're playkng so cool 

Obeyin every rule 

Dig way down in your heart 

You're yearning, yearnkng for some 

Somebody to tell you 

That life ain't passing you by 

I'm trying to tell you 

It will if you don't even try 

You can fly if you'd noly cut 

Loose, footloose 

Kick off your Sunday shoes 

Oowhee, Marie 

Shake it, shake it for me 

Whoa, Milo 

C'mon, c'mon let's go 

Lose your blues 

Everybody cut footloose 

We got to turn you around 

You put your feet on the ground 

Now take a hold of your ball 

I'm turning it